Page 69 - Šuligoj, Metod, ur., 2015. Retrospektiva turizma Istre. Založba Univerze na Primorskem, Koper.
P. 69
jšali do Sečovelj, da se bodo lahko tamkajšnji delavci linija biti produžena do Sečovlja, da se tamošnji radnici
(rudarji) vozili na razvedrilo v Portorož in Piran.111 Ta isti (rudari) mogu voziti na zabavu u Portorož i Piran111. Isti
časopis aprila 1954 piše, kako v Portorožu in Izoli ter v časopis u travnju 1954. piše kako u Portorožu i Izoli te u
drugih krajih izboljšujejo videz in urejenost mest ter da drugim krajevima poboljšavaju izgled i uređenost gradova
se odpirajo novi trgovski objekti (trgovine, cvetličarne in te da se otvaraju novi trgovački objekti (trgovine, cvje-
podobno). Kritični pa so do tega, ker turistom v Izoli ni na ćarnice i slično). Kritiziraju i to da turistima u Izoli nije
voljo nobenega hotela, ker jim v Piranu in Kopru ne znajo na raspolaganju nijedan hotel, da im u Piranu i Kopru ne
pokazati svojih lepot in so osredotočeni le na plažo, morje znaju pokazati svoje ljepote te su usredotočeni samo na
ter hotele, in ker na obali ni pristne zabave za goste.112 Po- plažu, more i hotele te činjenicu da na obali nema prave
dobno, čeprav manj kritično, pisanje lahko zasledimo še v zabave za goste112. Slično pisanje, iako s manje kritika, mo-
članku iz aprila 1955.113 Izola je bila dejansko mesto, kjer žemo pronaći i u članku iz travnja 1955.113. Izola ja zaista
se je turizem začel močneje razvijati šele po II. svetovni bila mjesto u kojem se turizam snažnije počeo razvijati tek
vojni in to predvsem za manj zahtevne domače goste,114 nakon II. svjetskog rata, i to prije svega za manje zahtjevne
medtem ko se Koper v turističnem smislu v preteklosti domaće goste114, dok se Kopar u turističkom smislu u proš-
sploh ni razvijal.115 losti uopće nije razvijao115.
4. Obdobje Jugoslavije od 1955 do 1991 4. Razdoblje Jugoslavije od 1955. do 1991.
Naslanjanje zgolj na Beograjski Putnik in njegovo sloven- Oslanjanje isključivo na beogradski Putnik i njegovu slo-
sko podružnico ni moglo zagotavljati normalne turistične vensku podružnicu nije moglo jamčiti normalnu turističku
promocije obalnega področja, še posebej, ker se je domač promociju obalnog područja, posebice zbog toga što se
urad kot omenjeno ukvarjal s kar precejšnjimi zagonski- domaći ured, kako je već navedeno, bavio dosta velikim
mi težavami. Po letu 1954 so se po ukinitvi omejitev za problemima oko pokretanja. Nakon 1954. godine, odno-
območje nekdanje cone B pojavili še Kvarner-express iz sno nakon ukidanja ograničenja za područje nekadašnje
Opatije, Putnik in CentroTurist iz Zagreba ter drugi. Na zone B, pojavili su se i Kvarner-express iz Opatije, Putnik
izboljšave in posledično povečanje dinamike obiskovanja i CentroTurist iz Zagreba te drugi. Na poboljšanja i po-
je pozitivno vplivala sklenitev Videmskega sporazuma in sljedično povećanje dinamike posjeta pozitivno je utjecalo
z njim maloobmejnega prometa.116, 117 sklapanje Videmskog sporazuma te njime i malograničnog
prometa116, 117.
Obdobje po podpisu Londonskega sporazuma 5. oktobra Razdoblje nakon potpisivanja Londonskog sporazuma
1954 je bilo v razvojnem smislu zelo razgibano. V Piranski 5. listopada 1954. u razvojnom je smislu bilo vrlo dina-
ladjedelnici so načrtovali, da bodo do poletne sezone leta mično. U Piranskom brodogradilištu se do ljetne sezone
1955 zgradili novo obalno ladjo, ki bo prevažala potnike 1955. godine planirala izgradnja novog obalnog broda, koji
in turiste na progi Koper–Ankaran.118 Zaradi ukinitve će prevoziti putnike i turiste na liniji Kopar – Ankaran118.
obalnih prog reške Jadrolinije na relacijah Koper–Trst in Zbog ukidanja obalnih linija riječke Jadrolinije na relacija-
Koper–Umag maja 1957, pomorski promet ni mogel do- ma Kopar – Trst i Kopar – Umag u svibnju 1957., pomorski
seči načrtovanega porasta. Kljub temu pa je v primerjavi promet nije mogao ostvariti planirani rast. Unatoč tome,
z letom 1956 narasel za 14 %. Medtem ko je preko Kopra u usporedbi s 1956. godinom povećao se za 14 %. Iako je
leta 1956 pripotovalo in odpotovalo 144.586 potnikov, se preko Kopra 1956. godine proputovalo i otputovalo 144.586
je to število v letu 1957 vseeno povzpelo na 164.241. Z putnika, taj se broj u 1957. godini svejedno povećao na
uvedbo nekaj novih prog proti Dalmaciji v letu 1958, se 164.241. Uvođenjem nekoliko novih linija prema Dalmaci-
je načrtoval dvig prometa v turistični sezoni. Iz tega je ji u 1958. godini planiralo se povećanje prometa u turistič-
69
(rudarji) vozili na razvedrilo v Portorož in Piran.111 Ta isti (rudari) mogu voziti na zabavu u Portorož i Piran111. Isti
časopis aprila 1954 piše, kako v Portorožu in Izoli ter v časopis u travnju 1954. piše kako u Portorožu i Izoli te u
drugih krajih izboljšujejo videz in urejenost mest ter da drugim krajevima poboljšavaju izgled i uređenost gradova
se odpirajo novi trgovski objekti (trgovine, cvetličarne in te da se otvaraju novi trgovački objekti (trgovine, cvje-
podobno). Kritični pa so do tega, ker turistom v Izoli ni na ćarnice i slično). Kritiziraju i to da turistima u Izoli nije
voljo nobenega hotela, ker jim v Piranu in Kopru ne znajo na raspolaganju nijedan hotel, da im u Piranu i Kopru ne
pokazati svojih lepot in so osredotočeni le na plažo, morje znaju pokazati svoje ljepote te su usredotočeni samo na
ter hotele, in ker na obali ni pristne zabave za goste.112 Po- plažu, more i hotele te činjenicu da na obali nema prave
dobno, čeprav manj kritično, pisanje lahko zasledimo še v zabave za goste112. Slično pisanje, iako s manje kritika, mo-
članku iz aprila 1955.113 Izola je bila dejansko mesto, kjer žemo pronaći i u članku iz travnja 1955.113. Izola ja zaista
se je turizem začel močneje razvijati šele po II. svetovni bila mjesto u kojem se turizam snažnije počeo razvijati tek
vojni in to predvsem za manj zahtevne domače goste,114 nakon II. svjetskog rata, i to prije svega za manje zahtjevne
medtem ko se Koper v turističnem smislu v preteklosti domaće goste114, dok se Kopar u turističkom smislu u proš-
sploh ni razvijal.115 losti uopće nije razvijao115.
4. Obdobje Jugoslavije od 1955 do 1991 4. Razdoblje Jugoslavije od 1955. do 1991.
Naslanjanje zgolj na Beograjski Putnik in njegovo sloven- Oslanjanje isključivo na beogradski Putnik i njegovu slo-
sko podružnico ni moglo zagotavljati normalne turistične vensku podružnicu nije moglo jamčiti normalnu turističku
promocije obalnega področja, še posebej, ker se je domač promociju obalnog područja, posebice zbog toga što se
urad kot omenjeno ukvarjal s kar precejšnjimi zagonski- domaći ured, kako je već navedeno, bavio dosta velikim
mi težavami. Po letu 1954 so se po ukinitvi omejitev za problemima oko pokretanja. Nakon 1954. godine, odno-
območje nekdanje cone B pojavili še Kvarner-express iz sno nakon ukidanja ograničenja za područje nekadašnje
Opatije, Putnik in CentroTurist iz Zagreba ter drugi. Na zone B, pojavili su se i Kvarner-express iz Opatije, Putnik
izboljšave in posledično povečanje dinamike obiskovanja i CentroTurist iz Zagreba te drugi. Na poboljšanja i po-
je pozitivno vplivala sklenitev Videmskega sporazuma in sljedično povećanje dinamike posjeta pozitivno je utjecalo
z njim maloobmejnega prometa.116, 117 sklapanje Videmskog sporazuma te njime i malograničnog
prometa116, 117.
Obdobje po podpisu Londonskega sporazuma 5. oktobra Razdoblje nakon potpisivanja Londonskog sporazuma
1954 je bilo v razvojnem smislu zelo razgibano. V Piranski 5. listopada 1954. u razvojnom je smislu bilo vrlo dina-
ladjedelnici so načrtovali, da bodo do poletne sezone leta mično. U Piranskom brodogradilištu se do ljetne sezone
1955 zgradili novo obalno ladjo, ki bo prevažala potnike 1955. godine planirala izgradnja novog obalnog broda, koji
in turiste na progi Koper–Ankaran.118 Zaradi ukinitve će prevoziti putnike i turiste na liniji Kopar – Ankaran118.
obalnih prog reške Jadrolinije na relacijah Koper–Trst in Zbog ukidanja obalnih linija riječke Jadrolinije na relacija-
Koper–Umag maja 1957, pomorski promet ni mogel do- ma Kopar – Trst i Kopar – Umag u svibnju 1957., pomorski
seči načrtovanega porasta. Kljub temu pa je v primerjavi promet nije mogao ostvariti planirani rast. Unatoč tome,
z letom 1956 narasel za 14 %. Medtem ko je preko Kopra u usporedbi s 1956. godinom povećao se za 14 %. Iako je
leta 1956 pripotovalo in odpotovalo 144.586 potnikov, se preko Kopra 1956. godine proputovalo i otputovalo 144.586
je to število v letu 1957 vseeno povzpelo na 164.241. Z putnika, taj se broj u 1957. godini svejedno povećao na
uvedbo nekaj novih prog proti Dalmaciji v letu 1958, se 164.241. Uvođenjem nekoliko novih linija prema Dalmaci-
je načrtoval dvig prometa v turistični sezoni. Iz tega je ji u 1958. godini planiralo se povećanje prometa u turistič-
69
