Page 58 - Volk, Marina, Štemberger, Tina, Sila, Anita, Kovač, Nives. Ur. 2021. Medpredmetno povezovanje: pot do uresničevanja vzgojno-izobraževalnih ciljev. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 58
jana M. Stakić i Sanja M. Maričić
i vođen od nastavnika« (Buljubašić-Kuzmanović 2007, 148). Njegova suština,
»leži u činjenici da učenici integrišu i funkcionalno povezuju sadržaje koje sa-
mostalno usvajaju iz različitih izvora« (Zuković i Gajić 2012, 1381). Reč je o ho-
lističkom pristupu nastavi »u kome se znanja iz različitih predmetnih oblasti
međusobno povezuju i integrišu« (Stakić i Maričić 2019, 475).
Integracija »povezuje predmete na način koji odražava stvarni svet« (Drake
1993, 2). Koncepcija takvog učenja usmerena je i protiv »tromog znanja«
(Buljubašić-Kuzmanović 2007, 148) i obuhvata »proces razvijanja sposobno-
sti sagledavanja i razumevanja stvarnosti u celini, a ne učenje izolovanih
delova gradiva iz oblasti pojedinih nauka« (Zuković i Gajić 2012, 1382). Na-
vedeno je u skladu sa tendencijom savremenog obrazovanja da se sistem
znanja obuhvati kao celina. Interdisciplinarni pristup učenju doprinosi stica-
nju znanja koja su povezana, koja su sagledana sa različitih aspekata, a ne
izolovana u okviru jednog predmetnog područja, za učenike smislena, jer su
protkana kroz više različitih disciplina i stečena kroz različite situacije učenja.
Reč je o složenom procesu sticanja znanja čiji efekti objedinjuju sve dimen-
zije razvoja ličnosti i to »kognitivnu, socijalnu, fizičku, emocionalnu, kulturnu
i duhovnu dimenziju razvoja« (Stakić i Maričić 2018, 369). Takvo učenje »pred-
stavlja sredstvo za dublje razumevanje pojmova kroz interdisciplinarne veze
različitih predmetnih oblasti« (Huzjak 2016, 85–86). To doprinosi da učenici
do znanja dolaze na različite načine, kroz ličnu aktivnost, saradnju sa drugim
učenicima i kroz rešavanje nekog širog problema koji je uklopljen u životni
kontekst i razmotren sa različitih aspekata. Zbog svega toga, motivisanost
učenika za samostalni rad pri istraživanju i prikupljanju podataka iz različi-
tih izvora treba podsticati na što ranijem uzrastu, tj. još u mlađim razredima
osnovne škole.
Postoje različiti modeli i načini na koje se intedisciplinarni pristup učenju
može ostvariti. U radu je odabran projektni pristup učenju kao polazište za
ostvarivanje interdisciplinarnog pristupa i međupredmetnog povezivanja.
Projektna nastava kao polazište za interdisciplinarni pristup učenju
Projektna nastava se smatra savremenim oblikom nastave. Polazište za uče-
nje ima u aktivnostima koje su bliske učeniku. Zasnovana je na realnim po-
trebama društva i uvažava interesovanja i mogućnosti učenika. Sadržaj uče-
nja čine projekti iz stvarnog života koji obuhvataju probleme ili zadatke koji
se prožimaju i integrisani su u nekoliko disciplina (Grant 2002). Temelji se na
konstruktivističkom pristupu učenju što podrazumeva izgradnju znanja sa vi-
šestrukim perspektivama i »omogućava samosvest o učenju i znanju« (Duffy
and Cunningham 1996 prema Tamim i Grant 2013, 73).
56
i vođen od nastavnika« (Buljubašić-Kuzmanović 2007, 148). Njegova suština,
»leži u činjenici da učenici integrišu i funkcionalno povezuju sadržaje koje sa-
mostalno usvajaju iz različitih izvora« (Zuković i Gajić 2012, 1381). Reč je o ho-
lističkom pristupu nastavi »u kome se znanja iz različitih predmetnih oblasti
međusobno povezuju i integrišu« (Stakić i Maričić 2019, 475).
Integracija »povezuje predmete na način koji odražava stvarni svet« (Drake
1993, 2). Koncepcija takvog učenja usmerena je i protiv »tromog znanja«
(Buljubašić-Kuzmanović 2007, 148) i obuhvata »proces razvijanja sposobno-
sti sagledavanja i razumevanja stvarnosti u celini, a ne učenje izolovanih
delova gradiva iz oblasti pojedinih nauka« (Zuković i Gajić 2012, 1382). Na-
vedeno je u skladu sa tendencijom savremenog obrazovanja da se sistem
znanja obuhvati kao celina. Interdisciplinarni pristup učenju doprinosi stica-
nju znanja koja su povezana, koja su sagledana sa različitih aspekata, a ne
izolovana u okviru jednog predmetnog područja, za učenike smislena, jer su
protkana kroz više različitih disciplina i stečena kroz različite situacije učenja.
Reč je o složenom procesu sticanja znanja čiji efekti objedinjuju sve dimen-
zije razvoja ličnosti i to »kognitivnu, socijalnu, fizičku, emocionalnu, kulturnu
i duhovnu dimenziju razvoja« (Stakić i Maričić 2018, 369). Takvo učenje »pred-
stavlja sredstvo za dublje razumevanje pojmova kroz interdisciplinarne veze
različitih predmetnih oblasti« (Huzjak 2016, 85–86). To doprinosi da učenici
do znanja dolaze na različite načine, kroz ličnu aktivnost, saradnju sa drugim
učenicima i kroz rešavanje nekog širog problema koji je uklopljen u životni
kontekst i razmotren sa različitih aspekata. Zbog svega toga, motivisanost
učenika za samostalni rad pri istraživanju i prikupljanju podataka iz različi-
tih izvora treba podsticati na što ranijem uzrastu, tj. još u mlađim razredima
osnovne škole.
Postoje različiti modeli i načini na koje se intedisciplinarni pristup učenju
može ostvariti. U radu je odabran projektni pristup učenju kao polazište za
ostvarivanje interdisciplinarnog pristupa i međupredmetnog povezivanja.
Projektna nastava kao polazište za interdisciplinarni pristup učenju
Projektna nastava se smatra savremenim oblikom nastave. Polazište za uče-
nje ima u aktivnostima koje su bliske učeniku. Zasnovana je na realnim po-
trebama društva i uvažava interesovanja i mogućnosti učenika. Sadržaj uče-
nja čine projekti iz stvarnog života koji obuhvataju probleme ili zadatke koji
se prožimaju i integrisani su u nekoliko disciplina (Grant 2002). Temelji se na
konstruktivističkom pristupu učenju što podrazumeva izgradnju znanja sa vi-
šestrukim perspektivama i »omogućava samosvest o učenju i znanju« (Duffy
and Cunningham 1996 prema Tamim i Grant 2013, 73).
56
