Page 60 - Volk, Marina, Štemberger, Tina, Sila, Anita, Kovač, Nives. Ur. 2021. Medpredmetno povezovanje: pot do uresničevanja vzgojno-izobraževalnih ciljev. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 60
jana M. Stakić i Sanja M. Maričić
zavisne radne veštine, prezentacijske veštine, veštine rešavanja problema, is-
traživačke veštine i kreativnost« (Finch i dr. 1997, 43). Omogućava da učenici
»prošire i obogate svoja iskustva, da ovladaju stilom učenja koji im najviše
odgovara i da se osamostaljuju« (Vilotijević i Vilotijević 2016, 140). I uputstvo
za realizaciju projektne nastave pokazuje da ona od učenika zahteva brojne
aktivnosti, poput: (1) samostalnog pronalaženja informacija; (2) sposobnosti
rešavanja problema; (3) samostalnog učenja; (4) rada u grupi i saradnje; (5)
kritičkog odnosa prema vlastitom i tuđem radu; (6) donošenja odluka; (7)
argumentovanja; (8) usvajanja drugačijih, novih načina rada; (9) planiranja;
(10) poštovanja rokova, i (11) preuzimanja odgovornosti (»Pravilnik o planu
nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu
nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja« 2017, 146).
Brojna istraživanja potvrđuju pozitivne efekte projektne nastave na postig-
nuća učenika (Ayan 2012; Gerhana, Mardiyana i Pramudya 2017; Neo i Neo
2009; Wolk 1994) i pokazuju da ovakav vid nastave doprinosi većoj samostal-
nost učenika, povećanju aktivnosti i motivisanosti za učenje, razvijanju kri-
tičkog mišljenja, poboljšanju veštine komunikacije (Choi i dr. 2016; Gavin i dr.
2009; Ravitz i dr. 2012).
Kada se govori o organizaciji projektne nastave, najčešće se pominje šest
etapa kroz koje taj proces prolazi. Reč je o sledećim etapama: »1. određiva-
nje projekta; 2. planiranje i organizovanje koraka ili zadataka potrebnih za
završetak projekta; 3. izvršenje projekta; 4. planiranje prezentacije projekta
drugima; 5. pravljenje prezentacije; 6. ocenjivanje rezultata projekta« (Sharon
1994, prema Finch i dr. 1997, 68). Za učitelja je važno da poznaje ove etape i da
adekvatno uputi učenike na koje sve načine, odnosno kakvim procedurama
mogu istražiti postavljeno pitanje ili problem i doći do njegovog rešenja.
Da bi se projekta nastava uspešno realizovala, važno je dobro planiranje
svih koraka koji treba da doprinesu uspešnom završetku projekta. Planira-
nje predstavlja njeno polazište, jer rešenje projektne teme i zadataka koji iz
nje proizilaze zahteva interdisciplinarni pristup učenju i integraciju znanja
koje potiče iz različitih izvora. U starijim razredima osnovne škole svi uče-
nici aktivno učestvuju u planiranju. U mlađim razredima osnovne škole si-
tuacija je nešto drugačija, jer uzrast učenika uslovljava učitelja da u velikoj
meri sam isplanira i definiše zadatke koji su potrebni za izvršenje projekta.
Pored toga, učitelj je donekle ograničen izborom projektnih tema koje može
ponuditi učenicima. To ne znači da u proces planiranja u mlađim razredima
osnovne škole nisu uključeni i učenici, već da je potrebno da ih učitelj, na-
kon izbora projektne teme, usmeri prema oblastima i sadržajima iz različitih
školskih predmeta koje je potrebno da istraže.
58
zavisne radne veštine, prezentacijske veštine, veštine rešavanja problema, is-
traživačke veštine i kreativnost« (Finch i dr. 1997, 43). Omogućava da učenici
»prošire i obogate svoja iskustva, da ovladaju stilom učenja koji im najviše
odgovara i da se osamostaljuju« (Vilotijević i Vilotijević 2016, 140). I uputstvo
za realizaciju projektne nastave pokazuje da ona od učenika zahteva brojne
aktivnosti, poput: (1) samostalnog pronalaženja informacija; (2) sposobnosti
rešavanja problema; (3) samostalnog učenja; (4) rada u grupi i saradnje; (5)
kritičkog odnosa prema vlastitom i tuđem radu; (6) donošenja odluka; (7)
argumentovanja; (8) usvajanja drugačijih, novih načina rada; (9) planiranja;
(10) poštovanja rokova, i (11) preuzimanja odgovornosti (»Pravilnik o planu
nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu
nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja« 2017, 146).
Brojna istraživanja potvrđuju pozitivne efekte projektne nastave na postig-
nuća učenika (Ayan 2012; Gerhana, Mardiyana i Pramudya 2017; Neo i Neo
2009; Wolk 1994) i pokazuju da ovakav vid nastave doprinosi većoj samostal-
nost učenika, povećanju aktivnosti i motivisanosti za učenje, razvijanju kri-
tičkog mišljenja, poboljšanju veštine komunikacije (Choi i dr. 2016; Gavin i dr.
2009; Ravitz i dr. 2012).
Kada se govori o organizaciji projektne nastave, najčešće se pominje šest
etapa kroz koje taj proces prolazi. Reč je o sledećim etapama: »1. određiva-
nje projekta; 2. planiranje i organizovanje koraka ili zadataka potrebnih za
završetak projekta; 3. izvršenje projekta; 4. planiranje prezentacije projekta
drugima; 5. pravljenje prezentacije; 6. ocenjivanje rezultata projekta« (Sharon
1994, prema Finch i dr. 1997, 68). Za učitelja je važno da poznaje ove etape i da
adekvatno uputi učenike na koje sve načine, odnosno kakvim procedurama
mogu istražiti postavljeno pitanje ili problem i doći do njegovog rešenja.
Da bi se projekta nastava uspešno realizovala, važno je dobro planiranje
svih koraka koji treba da doprinesu uspešnom završetku projekta. Planira-
nje predstavlja njeno polazište, jer rešenje projektne teme i zadataka koji iz
nje proizilaze zahteva interdisciplinarni pristup učenju i integraciju znanja
koje potiče iz različitih izvora. U starijim razredima osnovne škole svi uče-
nici aktivno učestvuju u planiranju. U mlađim razredima osnovne škole si-
tuacija je nešto drugačija, jer uzrast učenika uslovljava učitelja da u velikoj
meri sam isplanira i definiše zadatke koji su potrebni za izvršenje projekta.
Pored toga, učitelj je donekle ograničen izborom projektnih tema koje može
ponuditi učenicima. To ne znači da u proces planiranja u mlađim razredima
osnovne škole nisu uključeni i učenici, već da je potrebno da ih učitelj, na-
kon izbora projektne teme, usmeri prema oblastima i sadržajima iz različitih
školskih predmeta koje je potrebno da istraže.
58
