Page 59 - Volk, Marina, Štemberger, Tina, Sila, Anita, Kovač, Nives. Ur. 2021. Medpredmetno povezovanje: pot do uresničevanja vzgojno-izobraževalnih ciljev. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 59
Interdisciplinarni pristup učenju kroz projektnu nastavu
Začetke projektne nastave nalazimo u idejama američkog pedagoga Djuia
(J. Dewey) koji je bio »protivnik vaspitanja i obrazovanja koje šematizuje lič-
nost učenika« (Vilotijević i Vilotijević 2016, 137). Djuiev učenik Kilpatrik (W. Kil-
patrick) je pokrenuo učenje zasnovano na projektima i »zalagao se za osniva-
nje škola u kojima će učenici birati projekte koji podstiču njihovu aktivnost«
(Wolk 1994, 42). Osnovna ideja Kilpatrika je da klasičnu predavačku nastavu
i neaktivnost učenika u procesu učenja treba zameniti nastavom u kojoj su
učenici aktivni u procesu učenja, u kojoj uče u širem društvenom okruženju,
u kome istražuju, otkrivaju, donose zaključke. Projektni način učenja predsta-
vlja otvoren istraživački proces učenja, koji je prvenstveno usmeren na uče-
nika (Bell 2010). To je model učenja u kome se integrišu različita teorijska i
praktična znanja iz različitih predmetnih područja i oblasti učenja.
Projektna nastava u Republici Srbiji u sistem obrazovanja i vaspitanja, kao
obavezni elemenat, uvedena je sa poslednjom reformom programa nastave i
učenja, školske 2018/2019. godine. Potreba za njenim uvođem obrazložena je
rezultatima istaživanja koji pokazuju da projektna nastava »prati društvene
promene svojom usmerenošću na razvijanje znanja i sposobnosti učenika
kroz aktivnosti planiranja, istraživanja i timskog rada u okviru predmetnog i
međupredmetnog povezivanja sadržaja« (Pravilnik o planu nastave i učenja
za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja
za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja 2017, 5).
U projektnoj nastavi učenici imaju jasno određen projekat koji je proble-
matizovan i čije ostvarivanje i realizacija zahteva istraživački i problemski pri-
stup u kome učenici formulišu pretpostavke, proveravaju ih, sagledavaju iz
različitih uglova, kroz kolaboraciju sa drugim učenicima i kroz prizmu razli-
čitih predmetnih područja. Učenici se u projektu angažuju na duži vremen-
ski period: od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Dok projekat traje, svi uče-
nici, članovi projektne grupe, međusobno sarađuju tokom planiranja, orga-
nizovanja i sprovođenja različitih etapa projekta i primenjuju veštine, znanja i
sposobnosti koje su stekli iz različitih predmeta. Ovakav vid učenja doprinosi
saradnji učenika kroz realizaciju zajedničkih aktivnosti i omogućava učenje
koje odgovara načinu sticanja znanja i rešavanju problema u realnom životu.
Projektna nastava temelji se na interdisciplinarnom pristupu učenju koji
»najbolje odgovora učenju u stvarnom životu koje integriše i povezuje razli-
čita područja razvoja« (Buljubašić-Kuzmanović 2007, 148). Ona podrazumeva
međupredmetnu, širu ili funkcionalnu korelaciju koja se ostvaruje kroz »po-
vezivanje i usklađivanje nastavnih sadržaja iz različitih školskih predmeta koji
su slični ili se međusobno dopunjuju u jedinstvenu logičku strukturu« (Nađ
Olajoš 2013, 212). Njene prednosti su to što »naglašava individualizaciju, ne-
57
Začetke projektne nastave nalazimo u idejama američkog pedagoga Djuia
(J. Dewey) koji je bio »protivnik vaspitanja i obrazovanja koje šematizuje lič-
nost učenika« (Vilotijević i Vilotijević 2016, 137). Djuiev učenik Kilpatrik (W. Kil-
patrick) je pokrenuo učenje zasnovano na projektima i »zalagao se za osniva-
nje škola u kojima će učenici birati projekte koji podstiču njihovu aktivnost«
(Wolk 1994, 42). Osnovna ideja Kilpatrika je da klasičnu predavačku nastavu
i neaktivnost učenika u procesu učenja treba zameniti nastavom u kojoj su
učenici aktivni u procesu učenja, u kojoj uče u širem društvenom okruženju,
u kome istražuju, otkrivaju, donose zaključke. Projektni način učenja predsta-
vlja otvoren istraživački proces učenja, koji je prvenstveno usmeren na uče-
nika (Bell 2010). To je model učenja u kome se integrišu različita teorijska i
praktična znanja iz različitih predmetnih područja i oblasti učenja.
Projektna nastava u Republici Srbiji u sistem obrazovanja i vaspitanja, kao
obavezni elemenat, uvedena je sa poslednjom reformom programa nastave i
učenja, školske 2018/2019. godine. Potreba za njenim uvođem obrazložena je
rezultatima istaživanja koji pokazuju da projektna nastava »prati društvene
promene svojom usmerenošću na razvijanje znanja i sposobnosti učenika
kroz aktivnosti planiranja, istraživanja i timskog rada u okviru predmetnog i
međupredmetnog povezivanja sadržaja« (Pravilnik o planu nastave i učenja
za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja
za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja 2017, 5).
U projektnoj nastavi učenici imaju jasno određen projekat koji je proble-
matizovan i čije ostvarivanje i realizacija zahteva istraživački i problemski pri-
stup u kome učenici formulišu pretpostavke, proveravaju ih, sagledavaju iz
različitih uglova, kroz kolaboraciju sa drugim učenicima i kroz prizmu razli-
čitih predmetnih područja. Učenici se u projektu angažuju na duži vremen-
ski period: od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Dok projekat traje, svi uče-
nici, članovi projektne grupe, međusobno sarađuju tokom planiranja, orga-
nizovanja i sprovođenja različitih etapa projekta i primenjuju veštine, znanja i
sposobnosti koje su stekli iz različitih predmeta. Ovakav vid učenja doprinosi
saradnji učenika kroz realizaciju zajedničkih aktivnosti i omogućava učenje
koje odgovara načinu sticanja znanja i rešavanju problema u realnom životu.
Projektna nastava temelji se na interdisciplinarnom pristupu učenju koji
»najbolje odgovora učenju u stvarnom životu koje integriše i povezuje razli-
čita područja razvoja« (Buljubašić-Kuzmanović 2007, 148). Ona podrazumeva
međupredmetnu, širu ili funkcionalnu korelaciju koja se ostvaruje kroz »po-
vezivanje i usklađivanje nastavnih sadržaja iz različitih školskih predmeta koji
su slični ili se međusobno dopunjuju u jedinstvenu logičku strukturu« (Nađ
Olajoš 2013, 212). Njene prednosti su to što »naglašava individualizaciju, ne-
57
