Page 66 - Volk, Marina, Štemberger, Tina, Sila, Anita, Kovač, Nives. Ur. 2021. Medpredmetno povezovanje: pot do uresničevanja vzgojno-izobraževalnih ciljev. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 66
jana M. Stakić i Sanja M. Maričić
projekta može razraditi na mnoštvo užih podtema, ali isto tako i osmisliti
druge teme u skladu sa sadržajima programa nastave i učenja i interesova-
njima učenika. Važno je da se realizacija svih projektnih aktivnosti ostvaruje
kroz interdisciplinarni pristup u učenju, kroz horizontalnu i vertikalnu inte-
graciju, što je posebno važno u procesu učenja. Stečena znanja učenika na
ovaj način postaju aktivna, a ne pasivna i nisu izolovana unutar jedne pred-
metne oblasti. Učenik svestrano posmatra problem i rešava ga koristeći sva
raspoloživa znanja. Uočava se i da se sve etape projektne nastave logično na-
dovezuju jedna na drugu. Njihova realizacija zavisi od aktivnosti učenika, nji-
hove motivisanosti za rad, interesovanja. Iz tih razloga je i ovde ključna uloga
učitelja: da pravilno vodi, usmerava, podstiče rad i dobro uklapa aktivnosti,
tako da u svakom koraku učenja ostvaruje međupredmetno povezivanje i in-
tegraciju učenja. Na kraju, u procesu verifikacije, treba celovito sagledati re-
zultate projekta sa aspekta primene stečenih znanja i evaluacije ostvarenih
ishoda.
Zaključak
U teorijskoj literaturi istaknuti su stavovi da neposredno prenošenje znanja
od strane nastavnika kao direktnog izvora ne omogućava visoku aktivnost
učenika (Vizek Vidović i dr. 2014). Takav način rada, po mišljenju Terharta, ne
obezbeđuje saradnju učenika (Terhart 2001). Interdisciplinarni pristup uče-
nju kroz projektnu nastavu omogućava da se prevaziđu navedene slabosti,
jer povećava relevantnost učenika za učenje i omogućava da vide širu sliku,
a ne samo fragmentne delove (Drake 1993). O njegovom značaju svedoči i to
što Mijoč (2007, 21) navodi da se »u literaturi može naći izraz projektna peda-
gogija koji bi trebao predstavljati projektni pristup u kreiranju kurikuluma«.
Ohrabruje i što se obavezom uvođenja projektne nastave u sistem školstva
Republike Srbije prepoznao značaj ove nastave i interdisciplinarnog pristupa
učenju. Pošto je reč o obliku nastave čije izvođenje predstavlja novinu u na-
stavnoj praksi, neophodno je ojačati kompetencije učitelja, jer oni postaju
»instruktori i treneri (a ne učitelji) koji pružaju stručne smernice, povratne in-
formacije i predloge za bolje načine postizanja konačnog proizvoda« (Savery
2006, 16).
Unapređivanje procesa učenja i obrazovnih ishoda cilj je kome teže svi
obrazovni sistemi. U radu je skrenuta pažnja na značaj i vrednosti među-
predmetnog povezivanja u procesu učenja kroz model projektne nastave.
Na konkretnom primeru jedne projektne teme Prošlost moga kraja pokazano
je kako se može ostvariti međupredmetno povezivanje u mlađim razredima
osnovne škole. Značaj predstavljenog modela ogleda se u tome što matrica,
64
projekta može razraditi na mnoštvo užih podtema, ali isto tako i osmisliti
druge teme u skladu sa sadržajima programa nastave i učenja i interesova-
njima učenika. Važno je da se realizacija svih projektnih aktivnosti ostvaruje
kroz interdisciplinarni pristup u učenju, kroz horizontalnu i vertikalnu inte-
graciju, što je posebno važno u procesu učenja. Stečena znanja učenika na
ovaj način postaju aktivna, a ne pasivna i nisu izolovana unutar jedne pred-
metne oblasti. Učenik svestrano posmatra problem i rešava ga koristeći sva
raspoloživa znanja. Uočava se i da se sve etape projektne nastave logično na-
dovezuju jedna na drugu. Njihova realizacija zavisi od aktivnosti učenika, nji-
hove motivisanosti za rad, interesovanja. Iz tih razloga je i ovde ključna uloga
učitelja: da pravilno vodi, usmerava, podstiče rad i dobro uklapa aktivnosti,
tako da u svakom koraku učenja ostvaruje međupredmetno povezivanje i in-
tegraciju učenja. Na kraju, u procesu verifikacije, treba celovito sagledati re-
zultate projekta sa aspekta primene stečenih znanja i evaluacije ostvarenih
ishoda.
Zaključak
U teorijskoj literaturi istaknuti su stavovi da neposredno prenošenje znanja
od strane nastavnika kao direktnog izvora ne omogućava visoku aktivnost
učenika (Vizek Vidović i dr. 2014). Takav način rada, po mišljenju Terharta, ne
obezbeđuje saradnju učenika (Terhart 2001). Interdisciplinarni pristup uče-
nju kroz projektnu nastavu omogućava da se prevaziđu navedene slabosti,
jer povećava relevantnost učenika za učenje i omogućava da vide širu sliku,
a ne samo fragmentne delove (Drake 1993). O njegovom značaju svedoči i to
što Mijoč (2007, 21) navodi da se »u literaturi može naći izraz projektna peda-
gogija koji bi trebao predstavljati projektni pristup u kreiranju kurikuluma«.
Ohrabruje i što se obavezom uvođenja projektne nastave u sistem školstva
Republike Srbije prepoznao značaj ove nastave i interdisciplinarnog pristupa
učenju. Pošto je reč o obliku nastave čije izvođenje predstavlja novinu u na-
stavnoj praksi, neophodno je ojačati kompetencije učitelja, jer oni postaju
»instruktori i treneri (a ne učitelji) koji pružaju stručne smernice, povratne in-
formacije i predloge za bolje načine postizanja konačnog proizvoda« (Savery
2006, 16).
Unapređivanje procesa učenja i obrazovnih ishoda cilj je kome teže svi
obrazovni sistemi. U radu je skrenuta pažnja na značaj i vrednosti među-
predmetnog povezivanja u procesu učenja kroz model projektne nastave.
Na konkretnom primeru jedne projektne teme Prošlost moga kraja pokazano
je kako se može ostvariti međupredmetno povezivanje u mlađim razredima
osnovne škole. Značaj predstavljenog modela ogleda se u tome što matrica,
64
