Page 49 - Čotar Konrad Sonja, Borota Bogdana, Rutar Sonja, Drljić Karmen, Jelovčan Giuliana. Ur. 2022. Vzgoja in izobraževanje predšolskih otrok prvega starostnega obdobja. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 49
Akciono istraživanje i predškolska vaspitna praksa
Planiranje procesa koji će na kraju dovesti do kvalitativnih odgovora na po-
stavljena istraživačka pitanja podrazumeva postavljanje akcionog plana koji
bi trebao da ima određenu strukturu od pitanja: šta je predmet mog inte-
resa, preko pitanja koja se odnose na motiv zainteresovanosti za konkretan
problem, realnih mogućnosti za preduzimanje određenih aktivnosti i njihovo
preciziranje vremenski i organizaciono, preko pitanja kako će se prikupiti do-
kazi koji će pokazati da se uticalo na situaciju i kako će se osigurati prihva-
tljivost i istinitost procena efekata i promena koje su se desile. Akciona istra-
živanja podrazumevaju krug planiranja, akcija, praćenja i posmatranja, kao i
refleksije. Markovic (Markowitz 2011) navodi da je na početku istraživanja po-
trebno da svaki istraživač utvrdi svoj plan istraživanja i jasno definiše vredno-
sti od kojih polazi u vaspitnom delovanju. Prispitivanje vaspitne prakse va-
spitačima pomaže da objasne svoja verovanja i stavove i time utvrđuju da
li ih je potrebno poboljšati i unaprediti. Oni vaspitači koji vaspitne situacije
promišljaju na nov način, koji identifikuju probleme u vaspitnoj sredini su
refleksivni praktičari. U takvim sitauacijama oni samokritički pristupaju situ-
acijama, promišljaju svoje aktivnosti i delovanja, prikupljaju podatke o tome
analiziraju ih i dolaze do nekih saznanja. Istraživanja vaspitača i saradnika u
predškolskoj ustanovi podrazumevaju proučavanje vaspitnih fenomena, a to
zahteva određen nivo profesionalnosti i spremnosti da unapređuju svoj rad.
Kako se akciona istraživanja najpre odnose na ličnu praksu i unapređenje,
malo je objavljenih rezultata ovih istraživanja u stručnoj i naučnoj literaturi.
Kao primere sprovedenih akcionih istraživanja u oblasti predškolskog vaspi-
tanja prikazaćemo rezultate nakoliko istraživanja koji su objavljeni. Istraživa-
nja su predmetno usmerena na decu i na vaspitače. Jedno od istraživanja
sprovedeno je u Sigapuru u nekoliko prigradskih vrtića, gde je akcenat na
uvođenju aktivnosti koje bi pomogle deci predškolskog uzrasta da se lakše
adaptiraju na nove uslove u daljem vaspitanju i obrazovanju. Efekti aktivnosti
su se reflektovale na pozitivne stavove predškolske dece prema školi i kasnije
smanjenje stresa i anksioznosti u prvim danima škole (Lee i Goh 2012). Rezul-
tati još jednog objavljenog istraživanja su usmerena na decu predškolskog
uzrasta i govore o primeni video snimanja komunikacije trogodišnje dece u
predškolskoj igri i mogućnost kroz analizu kombinovanja vizuelnog, auditiv-
nog i pisanog materijala (dnevnici beleženja) dolaženja do saznanja o nači-
nima unapređivanja i razvijanja komunikacije te dece (Flewitt 2006). Prika-
zana istraživanja govore da se unapređivanje prakse u konkretnim aktivno-
stima može ostvariti kroz akciona istraživanja i refleksiju vaspitača.
Takođe, predmet akcionih istraživanja može biti usmeren i na same vaspi-
tače u funkciji njihovog profesionalnog razvoja. O tome govore rezultati sle-
49
Planiranje procesa koji će na kraju dovesti do kvalitativnih odgovora na po-
stavljena istraživačka pitanja podrazumeva postavljanje akcionog plana koji
bi trebao da ima određenu strukturu od pitanja: šta je predmet mog inte-
resa, preko pitanja koja se odnose na motiv zainteresovanosti za konkretan
problem, realnih mogućnosti za preduzimanje određenih aktivnosti i njihovo
preciziranje vremenski i organizaciono, preko pitanja kako će se prikupiti do-
kazi koji će pokazati da se uticalo na situaciju i kako će se osigurati prihva-
tljivost i istinitost procena efekata i promena koje su se desile. Akciona istra-
živanja podrazumevaju krug planiranja, akcija, praćenja i posmatranja, kao i
refleksije. Markovic (Markowitz 2011) navodi da je na početku istraživanja po-
trebno da svaki istraživač utvrdi svoj plan istraživanja i jasno definiše vredno-
sti od kojih polazi u vaspitnom delovanju. Prispitivanje vaspitne prakse va-
spitačima pomaže da objasne svoja verovanja i stavove i time utvrđuju da
li ih je potrebno poboljšati i unaprediti. Oni vaspitači koji vaspitne situacije
promišljaju na nov način, koji identifikuju probleme u vaspitnoj sredini su
refleksivni praktičari. U takvim sitauacijama oni samokritički pristupaju situ-
acijama, promišljaju svoje aktivnosti i delovanja, prikupljaju podatke o tome
analiziraju ih i dolaze do nekih saznanja. Istraživanja vaspitača i saradnika u
predškolskoj ustanovi podrazumevaju proučavanje vaspitnih fenomena, a to
zahteva određen nivo profesionalnosti i spremnosti da unapređuju svoj rad.
Kako se akciona istraživanja najpre odnose na ličnu praksu i unapređenje,
malo je objavljenih rezultata ovih istraživanja u stručnoj i naučnoj literaturi.
Kao primere sprovedenih akcionih istraživanja u oblasti predškolskog vaspi-
tanja prikazaćemo rezultate nakoliko istraživanja koji su objavljeni. Istraživa-
nja su predmetno usmerena na decu i na vaspitače. Jedno od istraživanja
sprovedeno je u Sigapuru u nekoliko prigradskih vrtića, gde je akcenat na
uvođenju aktivnosti koje bi pomogle deci predškolskog uzrasta da se lakše
adaptiraju na nove uslove u daljem vaspitanju i obrazovanju. Efekti aktivnosti
su se reflektovale na pozitivne stavove predškolske dece prema školi i kasnije
smanjenje stresa i anksioznosti u prvim danima škole (Lee i Goh 2012). Rezul-
tati još jednog objavljenog istraživanja su usmerena na decu predškolskog
uzrasta i govore o primeni video snimanja komunikacije trogodišnje dece u
predškolskoj igri i mogućnost kroz analizu kombinovanja vizuelnog, auditiv-
nog i pisanog materijala (dnevnici beleženja) dolaženja do saznanja o nači-
nima unapređivanja i razvijanja komunikacije te dece (Flewitt 2006). Prika-
zana istraživanja govore da se unapređivanje prakse u konkretnim aktivno-
stima može ostvariti kroz akciona istraživanja i refleksiju vaspitača.
Takođe, predmet akcionih istraživanja može biti usmeren i na same vaspi-
tače u funkciji njihovog profesionalnog razvoja. O tome govore rezultati sle-
49
