Page 48 - Čotar Konrad Sonja, Borota Bogdana, Rutar Sonja, Drljić Karmen, Jelovčan Giuliana. Ur. 2022. Vzgoja in izobraževanje predšolskih otrok prvega starostnega obdobja. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 48
ena Stamatović i Lidija Zlatić
tražuju, uvode novine i prate promene. Analizirajući literaturu koja na razli-
čite načine objašnjava i razmatra pristupe akcionim istraživanjima u praksi,
malo je onih koji se konkretno bave njihovom primenom u predškolskim
ustanovama. Uglavnom se praktična primena vezuje za školu i ulogu ovih is-
traživanja u njenom menjanju i razvoju (Harris 2002; Hopkins 2001; Kundačina
i Banđur 2004; Stoll i Fink 2000). Međutim, potreba savremenog vrtića podra-
zumeva menjanje i razvoj ustanove polazeći od realnih potreba i okolnosti u
kojima ta ustanova funkcioniše. Ostvarivanje unapređivanja uglavnom zavisi
od potencijala u samoj ustanovi koji će stvarati pogodne uslove za promene.
U takvim uslovima razvija se podsticajna atmosfera učenja, razvoja i vaspita-
nja dece i međusobna pomoć u tome.
Neka iskustva u svetu koja su proistekla iz realizacije projekata unapre-
đivanja vaspitno-obrazovnih ustanova mogu se primeniti i u razvoju pred-
školskih. Kao ključne stavke izdvajaju se sledeće, koje smo prilagodili pred-
školskoj ustanovi a koje je istakao Haris, oslanjajući se na školu (Harris 2002):
bitno za razvoj predškolske ustanove je stvaranje zajedničke vizije svih koji
su uključeni u vaspitni proces; uvođenje promena na svim nivoima – od usta-
nove, preko vaspitne grupe do promena u profesionalnom razvoju vaspitača;
podsticanje istraživanja vaspitača i njihov refleksivni pristup praksi koji kada
postane svakodnevna profesionalna rutina doprinosi kvalitetu vaspitnih pro-
cesa koji se realizuju.
Akciona istraživanja se mogu koristiti kao deo nastojanja da predškolska
ustanova i njeni akteri preuzmu aktivnu ulogu u ostvarivanju promena i ra-
zvoja. Teoretičari navode da akciona istraživanja uvek treba započeti pita-
njem koje je usmereno na unapređivnje prakse, na razumevanje te prakse
i na širu vaspitno-obrazovnu situaciju (McNiff i Whitehead 2002). Neka od tih
pitanja mogu biti:
– Kako podsticati kreativnu komunikaciju među decom?
– Kako podsticati saradnju i solidarnost među decom?
– Kako ostvariti interakciju dece različitog uzrasta u ustanovi?
– Kako učiniti situacije za igru i učenje podsticajnim za istraživanje dece,
rešavanje problema i slično?
– Kako poboljšati organizacione uslove u grupi?
– Kako funkcionalno primeniti digitalnu tehnologiju u radu sa decom?
– Kako unaprediti stručno usavršavanje vaspitača u okviru predškolske
ustanove?
– Kako unaprediti saradnju vaspitača i roditelja i uključiti ih više u rad
predškolske ustanove?
48
tražuju, uvode novine i prate promene. Analizirajući literaturu koja na razli-
čite načine objašnjava i razmatra pristupe akcionim istraživanjima u praksi,
malo je onih koji se konkretno bave njihovom primenom u predškolskim
ustanovama. Uglavnom se praktična primena vezuje za školu i ulogu ovih is-
traživanja u njenom menjanju i razvoju (Harris 2002; Hopkins 2001; Kundačina
i Banđur 2004; Stoll i Fink 2000). Međutim, potreba savremenog vrtića podra-
zumeva menjanje i razvoj ustanove polazeći od realnih potreba i okolnosti u
kojima ta ustanova funkcioniše. Ostvarivanje unapređivanja uglavnom zavisi
od potencijala u samoj ustanovi koji će stvarati pogodne uslove za promene.
U takvim uslovima razvija se podsticajna atmosfera učenja, razvoja i vaspita-
nja dece i međusobna pomoć u tome.
Neka iskustva u svetu koja su proistekla iz realizacije projekata unapre-
đivanja vaspitno-obrazovnih ustanova mogu se primeniti i u razvoju pred-
školskih. Kao ključne stavke izdvajaju se sledeće, koje smo prilagodili pred-
školskoj ustanovi a koje je istakao Haris, oslanjajući se na školu (Harris 2002):
bitno za razvoj predškolske ustanove je stvaranje zajedničke vizije svih koji
su uključeni u vaspitni proces; uvođenje promena na svim nivoima – od usta-
nove, preko vaspitne grupe do promena u profesionalnom razvoju vaspitača;
podsticanje istraživanja vaspitača i njihov refleksivni pristup praksi koji kada
postane svakodnevna profesionalna rutina doprinosi kvalitetu vaspitnih pro-
cesa koji se realizuju.
Akciona istraživanja se mogu koristiti kao deo nastojanja da predškolska
ustanova i njeni akteri preuzmu aktivnu ulogu u ostvarivanju promena i ra-
zvoja. Teoretičari navode da akciona istraživanja uvek treba započeti pita-
njem koje je usmereno na unapređivnje prakse, na razumevanje te prakse
i na širu vaspitno-obrazovnu situaciju (McNiff i Whitehead 2002). Neka od tih
pitanja mogu biti:
– Kako podsticati kreativnu komunikaciju među decom?
– Kako podsticati saradnju i solidarnost među decom?
– Kako ostvariti interakciju dece različitog uzrasta u ustanovi?
– Kako učiniti situacije za igru i učenje podsticajnim za istraživanje dece,
rešavanje problema i slično?
– Kako poboljšati organizacione uslove u grupi?
– Kako funkcionalno primeniti digitalnu tehnologiju u radu sa decom?
– Kako unaprediti stručno usavršavanje vaspitača u okviru predškolske
ustanove?
– Kako unaprediti saradnju vaspitača i roditelja i uključiti ih više u rad
predškolske ustanove?
48
