Page 47 - Čotar Konrad Sonja, Borota Bogdana, Rutar Sonja, Drljić Karmen, Jelovčan Giuliana. Ur. 2022. Vzgoja in izobraževanje predšolskih otrok prvega starostnega obdobja. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 47
Akciono istraživanje i predškolska vaspitna praksa
nost. Imajući u vidu kontekst predškolske ustanove u kome se može spro-
voditi akciono istraživanje nameće se pitanje uloge deteta kao učesnika. U
ovom slučaju akciona istraživanja se uglavnom sprovode u okruženju koja
su bliska deci, koje deca poznaju (vrtić, vaspitna grupa i sl.). Takođe posma-
tranje i organizovanje aktivnosti u ovakvim okolnostima donekle zahtevaju
od istraživača da posmatra pojave i fenomene uzimajući u obzir perspektivu
dece. I iz takvih situacija odrasli uče, odnosno pokušavaju da razumeju situ-
acije i određene pojave (Emond 2006). Često se otvara dilema koliko deca
na ranom uzrastu mogu biti akteri participativnih akcionih istraživanja? Vra-
nješević (2015) naglašava važnost i mogućnosti dece kao ko-istraživača gde
se ističe da i deca na ranom uzrastu mogu da govore o svom iskustvu u vr-
tiću ili kod kuće ili da na neki način izraze svoje doživljaje (kroz crteže, priče,
igru i sl.). Uloga praktičara, istraživača je da pažljivo sluša i posmatra decu i
da kroz princip refleksivnosti pokuša da razume perspektivu deteta i da kroz
razgovor zajedno sa decom dođu do zajedničkog tumačenja dečjeg iskustva
(Vranješević 2015). To podrazumeva izmeštanje odraslog iz sveta uvreženih
vrednosti i stavova koji mogu da utiču na sam tok istraživanja, na tumače-
nje rezultata, samu metodologiju dolaženja do odgovora. Takođe se smatra
važnim u samom istraživanju uvažavanje kompetencija deteta koje treba da
postanu važan deo metodologije u procesu istraživanja (Woodhead & Faulk-
ner 2008).
Posmatrajući akciona istraživanja u funkciji menjanja i unapređivanja va-
spitne prakse potreba istraživača je usmerena na njeno razumevanje i nala-
ženje načina da se poboljša racionalnost i opravdanost aktivnosti i promena
koje se uvode. Sagledavajući različta određenja ove vrste istraživanja u funk-
ciji unapređivanja prakse može se istaći participatorska, saradnička i samo-
refleksivna priroda akcionog istraživanja. Ova istraživanja polaze od realnih
fenomena u praksi koji su utemeljeni na životnom i praktičnom iskustvu, ra-
zvoj se temelji na zajednikom radu kroz parnerstvo, zajedno sa akterima va-
spitnog procesa što doprinosi razvijanju novih načina posmatranja i inter-
pretiranja realnosti kao i rezultata koji su pozitivni ishodi kao trag procesa
istraživanja (Bredbury i Reason 2003).
Unapređivanje predškolske ustanove kroz akciono istraživanje
Specifičnost u istraživanjima praktičara jest da se oni aktivno odnose prema
saznanjima, prema primjeni postojećih i prema sticanju novih saznanja. U
predškolskim ustanovama se mogu uspešno sprovoditi akciona istraživanja.
Mnogi aktuelni problemi, svojstveni neposrednim situacijama u radu vaspi-
tača mogu postati problemi i istraživačka pitanja koja praktičari rješavaju, is-
47
nost. Imajući u vidu kontekst predškolske ustanove u kome se može spro-
voditi akciono istraživanje nameće se pitanje uloge deteta kao učesnika. U
ovom slučaju akciona istraživanja se uglavnom sprovode u okruženju koja
su bliska deci, koje deca poznaju (vrtić, vaspitna grupa i sl.). Takođe posma-
tranje i organizovanje aktivnosti u ovakvim okolnostima donekle zahtevaju
od istraživača da posmatra pojave i fenomene uzimajući u obzir perspektivu
dece. I iz takvih situacija odrasli uče, odnosno pokušavaju da razumeju situ-
acije i određene pojave (Emond 2006). Često se otvara dilema koliko deca
na ranom uzrastu mogu biti akteri participativnih akcionih istraživanja? Vra-
nješević (2015) naglašava važnost i mogućnosti dece kao ko-istraživača gde
se ističe da i deca na ranom uzrastu mogu da govore o svom iskustvu u vr-
tiću ili kod kuće ili da na neki način izraze svoje doživljaje (kroz crteže, priče,
igru i sl.). Uloga praktičara, istraživača je da pažljivo sluša i posmatra decu i
da kroz princip refleksivnosti pokuša da razume perspektivu deteta i da kroz
razgovor zajedno sa decom dođu do zajedničkog tumačenja dečjeg iskustva
(Vranješević 2015). To podrazumeva izmeštanje odraslog iz sveta uvreženih
vrednosti i stavova koji mogu da utiču na sam tok istraživanja, na tumače-
nje rezultata, samu metodologiju dolaženja do odgovora. Takođe se smatra
važnim u samom istraživanju uvažavanje kompetencija deteta koje treba da
postanu važan deo metodologije u procesu istraživanja (Woodhead & Faulk-
ner 2008).
Posmatrajući akciona istraživanja u funkciji menjanja i unapređivanja va-
spitne prakse potreba istraživača je usmerena na njeno razumevanje i nala-
ženje načina da se poboljša racionalnost i opravdanost aktivnosti i promena
koje se uvode. Sagledavajući različta određenja ove vrste istraživanja u funk-
ciji unapređivanja prakse može se istaći participatorska, saradnička i samo-
refleksivna priroda akcionog istraživanja. Ova istraživanja polaze od realnih
fenomena u praksi koji su utemeljeni na životnom i praktičnom iskustvu, ra-
zvoj se temelji na zajednikom radu kroz parnerstvo, zajedno sa akterima va-
spitnog procesa što doprinosi razvijanju novih načina posmatranja i inter-
pretiranja realnosti kao i rezultata koji su pozitivni ishodi kao trag procesa
istraživanja (Bredbury i Reason 2003).
Unapređivanje predškolske ustanove kroz akciono istraživanje
Specifičnost u istraživanjima praktičara jest da se oni aktivno odnose prema
saznanjima, prema primjeni postojećih i prema sticanju novih saznanja. U
predškolskim ustanovama se mogu uspešno sprovoditi akciona istraživanja.
Mnogi aktuelni problemi, svojstveni neposrednim situacijama u radu vaspi-
tača mogu postati problemi i istraživačka pitanja koja praktičari rješavaju, is-
47
