Page 46 - Čotar Konrad Sonja, Borota Bogdana, Rutar Sonja, Drljić Karmen, Jelovčan Giuliana. Ur. 2022. Vzgoja in izobraževanje predšolskih otrok prvega starostnega obdobja. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 46
ena Stamatović i Lidija Zlatić
Akciona istraživanja i vaspitna praksa
Akciona istraživanja se najčešće povezuju sa menjanjem kvaliteta vaspitne
prakse, pri čemu istraživači, praktičari, polaze od svojih specifičnih problema
sa kojima se susreću u praksi (Maksimović i Banđur 2013; McNiff i Whitehead
2006). Ova istraživanja su usmerena i na razumevanja same prakse i procesa
u njoj, ali istovremeno i doprinose unapređivanju i razvoju onih koji ga rea-
lizuje, jer u tom procesu tragaju za rešenjima postavljenih problema ili nere-
šenih situacija u praksi (Bognar 2009).
Lankshear i Knobel (2004) ističu da je cilj i svrha istraživača, praktičara
usmerena u dva pravca: na poboljšanje osećaja praktičara o sopstvenoj pro-
fesionalnoj ulozi i identitetu i na to da istraživanja praktičara mogu doprineti
boljoj i kvalitetnijoj praksi. Ono što se može apstrahovati iz različitih definicija
akcionih istraživanja pokazuje da se ona zasnivaju na pristupu praksi kroz ra-
zličite metode u radu i usmereni su na rad na promenama kroz različite oblike
interakcije u grupi, timu, među generacijama ili samostalno. Akcionim istra-
živanjima se pokušavaju rešiti konkretni problemi sa kojima se praktičari su-
očavaju u svom radu sa decom, roditeljima, u lokalnoj zajednici, u vaspitnoj
ustanovi. Time se menja njihova uloga u profesionalnom razvoju i razvoju
kompetencija kao istraživača. Ishodi istraživanja vlastite prakse i pozitivne
promene doprinose povećanju osećaja sopstvene vrednosti i samopouzda-
nja kod praktičara, vaspitača, takođe doprinose povećanju svesti vaspitača
o realnim problemima u grupi, među decom i jačaju njihov pozitivan odnos
prema refleksiji sopstvene prakse.
Savremeni trendovi u istraživanju praktičara, učitelja, nastavnika, vaspitača
ukazuju da su ona često kvalitativna, da se bave istraživanjem vlastite prakse
i time doprinose sopstvenom razvoju i pozitivnim promenama u vaspitnom
procesu (Lankshear i Knobel 2004). Jasno je da akciona istraživanja imaju niz
prednosti i da ona pružaju pomoć svima onima koji se bave vaspitnim proce-
sima da sebe aktiviraju i doprinesu kvalitetu tih procesa, brizi za decu ali kroz
istraživanje i procenjivanje sopstvene delatnosti u okviru tih procesa (McNiff
i Whitehead 2006). Sam proces akcionih istraživanja se odlikuje višedimen-
zionalnim spiralnim pristupom koji ukazuje na spontanost u stvaralačkom i
razvojnom procesu akcionih istraživanja (Bognar 2006; Maksimović 2010).
Mnogi autori koji su se bavili pitanjima realizacije akcionih istaživanja na-
glašavali su paricipativni karakter ove vrste istraživanja (Gojkov 2007; Park
1999; Petrović 2008). To podrazumeva da učesnici u socijalnoj situaciji koja
se proučava nužno su i učesnici u svim fazama istraživanja. Ovakav pristup
još odlikuje, pored participacije i angažovanost, demokratičnost i inkluziv-
46
Akciona istraživanja i vaspitna praksa
Akciona istraživanja se najčešće povezuju sa menjanjem kvaliteta vaspitne
prakse, pri čemu istraživači, praktičari, polaze od svojih specifičnih problema
sa kojima se susreću u praksi (Maksimović i Banđur 2013; McNiff i Whitehead
2006). Ova istraživanja su usmerena i na razumevanja same prakse i procesa
u njoj, ali istovremeno i doprinose unapređivanju i razvoju onih koji ga rea-
lizuje, jer u tom procesu tragaju za rešenjima postavljenih problema ili nere-
šenih situacija u praksi (Bognar 2009).
Lankshear i Knobel (2004) ističu da je cilj i svrha istraživača, praktičara
usmerena u dva pravca: na poboljšanje osećaja praktičara o sopstvenoj pro-
fesionalnoj ulozi i identitetu i na to da istraživanja praktičara mogu doprineti
boljoj i kvalitetnijoj praksi. Ono što se može apstrahovati iz različitih definicija
akcionih istraživanja pokazuje da se ona zasnivaju na pristupu praksi kroz ra-
zličite metode u radu i usmereni su na rad na promenama kroz različite oblike
interakcije u grupi, timu, među generacijama ili samostalno. Akcionim istra-
živanjima se pokušavaju rešiti konkretni problemi sa kojima se praktičari su-
očavaju u svom radu sa decom, roditeljima, u lokalnoj zajednici, u vaspitnoj
ustanovi. Time se menja njihova uloga u profesionalnom razvoju i razvoju
kompetencija kao istraživača. Ishodi istraživanja vlastite prakse i pozitivne
promene doprinose povećanju osećaja sopstvene vrednosti i samopouzda-
nja kod praktičara, vaspitača, takođe doprinose povećanju svesti vaspitača
o realnim problemima u grupi, među decom i jačaju njihov pozitivan odnos
prema refleksiji sopstvene prakse.
Savremeni trendovi u istraživanju praktičara, učitelja, nastavnika, vaspitača
ukazuju da su ona često kvalitativna, da se bave istraživanjem vlastite prakse
i time doprinose sopstvenom razvoju i pozitivnim promenama u vaspitnom
procesu (Lankshear i Knobel 2004). Jasno je da akciona istraživanja imaju niz
prednosti i da ona pružaju pomoć svima onima koji se bave vaspitnim proce-
sima da sebe aktiviraju i doprinesu kvalitetu tih procesa, brizi za decu ali kroz
istraživanje i procenjivanje sopstvene delatnosti u okviru tih procesa (McNiff
i Whitehead 2006). Sam proces akcionih istraživanja se odlikuje višedimen-
zionalnim spiralnim pristupom koji ukazuje na spontanost u stvaralačkom i
razvojnom procesu akcionih istraživanja (Bognar 2006; Maksimović 2010).
Mnogi autori koji su se bavili pitanjima realizacije akcionih istaživanja na-
glašavali su paricipativni karakter ove vrste istraživanja (Gojkov 2007; Park
1999; Petrović 2008). To podrazumeva da učesnici u socijalnoj situaciji koja
se proučava nužno su i učesnici u svim fazama istraživanja. Ovakav pristup
još odlikuje, pored participacije i angažovanost, demokratičnost i inkluziv-
46
