Page 50 - Čotar Konrad Sonja, Borota Bogdana, Rutar Sonja, Drljić Karmen, Jelovčan Giuliana. Ur. 2022. Vzgoja in izobraževanje predšolskih otrok prvega starostnega obdobja. Koper: Založba Univerze na Primorskem
P. 50
ena Stamatović i Lidija Zlatić
dećih istraživanja. Jedno je sprovedeno u vrtiću u severnoj Grčkoj. Izvršena je
implementacija procesa interne evaluacije u vrtiću, a rezultati su pokazali da
su uvedene aktivnosti pomogle vaspitačima da prevaziđu svoje predrasude
o evaluaciji kao kontroli prakse i da iskoriste prednosti evaluacije za refleksiju
u svom radu i time poboljšaju vaspitne procese (Galini i Efthymia 2010). Sto-
janović (2011) je sproveo istraživanje o značaju samorefleksivnosti vaspitača,
a ipitivano je kako vaspitači procenjuju odnos samorefleksivnosti i metodič-
kih inovacija. Rezultati su pokazali da vaspitači kod kojih je razvijena svest
i sposobnost samorefleksije u značajnoj meri primenjuju metodička rešenja
koja apostrofira savremena predškolska pedagogija. Takođe je zaključeno da
je samorefleksivnost vaspitača (promišljanje o metodičkim rešenjima koja se
primenjuju, sagledavanje rezultata, svest o svojim stavovima, sistemu vred-
nosti, pedagoškom stilu, kritičko procenjivanje stila komunikacije s decom,
njihovim roditeljima i kolegama itd.) značajno povezana sa metodičkim re-
šenjima u vrtiću koja se smatraju savremenim (Stojanović 2011). Istraživački
rad vapitača i njihova uloga kao refleksivnih praktičara u vaspitnom procesu
zahteva različite preduslove i okolnosti, od bazičnog obrazovanja i razvijanja
istraživačkih i refleksivnih kompetencija, do uslova u samoj ustanovi u kojima
vaspitači rade (organizacija rada, sredstva, kolegijalna i profesionalna podr-
ška i sl.). Jedan od uslova je njihova kompetentnost za unapređivanje prakse,
njeno istraživanje i kritičko-refleksivni pristup.
Kompetencije vaspitača za istraživanje prakse
Potreba savremene predškolske prakse nameću vaspitačima ulogu samostal-
nog istraživača, a ne samo učesnika u istraživanjima vaspitne prakse. Kompe-
tentnost vaspitača je rezultat kontinuiranog učenja u toku bazičnog obrazo-
vanja, a naročito u toku profesionalnog rada u praksi. Kompetentnost pod-
razumeva znanja, umenja, stavove i vrednosti profesionalca koja se stalno
menjaju, nadograđuju, unapređuju. Definisan okvir kompetencija vaspitača
je često nastaje kao potreba funkcionisanja sistema vaspitanja i obrazovanja
i u funkciji je obezbeđivanja kvaliteta predškolskog vaspitanja. Metodološka
kompetentnost vaspitača za primenu akcionog istraživanja pretpostavlja po-
trebu drugačijeg promišljanja osnovnih pedagoških fenomena kao i inova-
tivni i permanentni refleksivni pristup vaspitnom procesu u praksi i prome-
nama. Kompetentnost vaspitača se može razvijati kroz istraživanje sopstvene
prakse, profesionalno umrežavanje, razvojne projekte, sardničke aktivnosti u
praksi svog delovanja (Pavlović Breneselović i Krnjaja 2012). Polazeći od defi-
nisanih kompetencija vaspitača Pravilnikom o standardima kompetencija za
profesiju vaspitač u Republici Srbiji, prepoznajemo definisana znanja i ume-
nja koja su neophodna za realizaciju akcionih istraživanja. Precizirano je da
50
dećih istraživanja. Jedno je sprovedeno u vrtiću u severnoj Grčkoj. Izvršena je
implementacija procesa interne evaluacije u vrtiću, a rezultati su pokazali da
su uvedene aktivnosti pomogle vaspitačima da prevaziđu svoje predrasude
o evaluaciji kao kontroli prakse i da iskoriste prednosti evaluacije za refleksiju
u svom radu i time poboljšaju vaspitne procese (Galini i Efthymia 2010). Sto-
janović (2011) je sproveo istraživanje o značaju samorefleksivnosti vaspitača,
a ipitivano je kako vaspitači procenjuju odnos samorefleksivnosti i metodič-
kih inovacija. Rezultati su pokazali da vaspitači kod kojih je razvijena svest
i sposobnost samorefleksije u značajnoj meri primenjuju metodička rešenja
koja apostrofira savremena predškolska pedagogija. Takođe je zaključeno da
je samorefleksivnost vaspitača (promišljanje o metodičkim rešenjima koja se
primenjuju, sagledavanje rezultata, svest o svojim stavovima, sistemu vred-
nosti, pedagoškom stilu, kritičko procenjivanje stila komunikacije s decom,
njihovim roditeljima i kolegama itd.) značajno povezana sa metodičkim re-
šenjima u vrtiću koja se smatraju savremenim (Stojanović 2011). Istraživački
rad vapitača i njihova uloga kao refleksivnih praktičara u vaspitnom procesu
zahteva različite preduslove i okolnosti, od bazičnog obrazovanja i razvijanja
istraživačkih i refleksivnih kompetencija, do uslova u samoj ustanovi u kojima
vaspitači rade (organizacija rada, sredstva, kolegijalna i profesionalna podr-
ška i sl.). Jedan od uslova je njihova kompetentnost za unapređivanje prakse,
njeno istraživanje i kritičko-refleksivni pristup.
Kompetencije vaspitača za istraživanje prakse
Potreba savremene predškolske prakse nameću vaspitačima ulogu samostal-
nog istraživača, a ne samo učesnika u istraživanjima vaspitne prakse. Kompe-
tentnost vaspitača je rezultat kontinuiranog učenja u toku bazičnog obrazo-
vanja, a naročito u toku profesionalnog rada u praksi. Kompetentnost pod-
razumeva znanja, umenja, stavove i vrednosti profesionalca koja se stalno
menjaju, nadograđuju, unapređuju. Definisan okvir kompetencija vaspitača
je često nastaje kao potreba funkcionisanja sistema vaspitanja i obrazovanja
i u funkciji je obezbeđivanja kvaliteta predškolskog vaspitanja. Metodološka
kompetentnost vaspitača za primenu akcionog istraživanja pretpostavlja po-
trebu drugačijeg promišljanja osnovnih pedagoških fenomena kao i inova-
tivni i permanentni refleksivni pristup vaspitnom procesu u praksi i prome-
nama. Kompetentnost vaspitača se može razvijati kroz istraživanje sopstvene
prakse, profesionalno umrežavanje, razvojne projekte, sardničke aktivnosti u
praksi svog delovanja (Pavlović Breneselović i Krnjaja 2012). Polazeći od defi-
nisanih kompetencija vaspitača Pravilnikom o standardima kompetencija za
profesiju vaspitač u Republici Srbiji, prepoznajemo definisana znanja i ume-
nja koja su neophodna za realizaciju akcionih istraživanja. Precizirano je da
50
